Nekad davno...

- Ma kakav bio moj rodni prag,
on mi je ipak mio i drag.
Prost je i skroman, ali je moj,
tu sam slobodan i gazda svoj.
Vrijedan sam, radim bavim se lovom
i mirno živim pod svojim krovom.
To samo hulje, nosi ih vrag,
za ručak daju svoj rodni prag!
Zbog toga samo, lude vas troje
čestite kuće nemate svoje.
Živite, čujem, od skitnje, pljačke
i svršit ćete – naopačke!

(JEŽEVA KUĆICA - PRIČA JEŽEV ODGOVOR - BRANKO ĆOPIĆ
- Na ovo me potakao Enis Bešlagić,
gostujući u emisiji Emir sa prijateljima" FTV-a.
Jes' da nije pročitao zadnja četiri reda,
ali recimo da je slučajno.
Naravno, ono što intrigira je kad ovu priču
postavite u dašanje vrijeme i kontekst.)